Prijatelji su poput zvezda, ne možeš ih uvek videti, ali znaš da su uvek tu negde.
 
PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Jedna stranica iz mog dnevnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Banijka
Admin


Broj poruka: 64
Datum upisa: 16.04.2009
Godina: 30
Lokacija: Schweiz

PočaljiNaslov: Jedna stranica iz mog dnevnika   2009-04-17, 14:35

*Za sve one koji bi zeleli nesto vise da znaju o meni....Ovo je istinita prica iz mog dnevnika*


Rodjena sam ne bas tako davne 83.god u Sisackoj bolnici.Svoje detinjstvo i najlepse dane svog zivota provela sam u jednom malom mestu u srcu Banije. Mestu koje je okruzeno brdima i sumom i kroz koje protice recica Sunja.U mojim Borojevicima. Bila sam srecno dete,voljeno,mazeno i pazeno. Mezimica svog tate,vozaca,koji me je ponosno postavljao pored sebe u autobus i vozao po citav dan,i svoje mame naravno. Imala sam i baku,koja je uvek bila tu za mene,koje me cuvala dok su mama i tata radili ,koja mi je oblacila najlepse haljine i koja me neizmerno volela.Kada sam imala 5 godina bila sam ubedjena da ce mi mama roditi seku,ali na svet je dosao jedan mali crni djavolak, bata. Ali radovala sam mu se,naravno. I zavolela ga vise nego da sam dobila pet sestara.
U svom malom selu imala sam jako puno drugova,svojih vrsnjaka. Najdraze su mi bile nase igre,nase trcanje po poljima,igranje fudbala,sankanje niz cuveno Miljkino brdo...Bila je tu jedna mala crnokosa devojcica,sa kojom i danas imam poseban odnos,koja mi puno znaci. Imale smo iste simpatije,zajedno igrale fudbal sa decacima ali retko kad se svadjale. Malo kasnije,kad je poceo rat dosla je i ona..jos jedna osoba koja mi puno znaci,moja seka. Onda smo postale trojac,Ester,Endrina i Elena... Tri sestre koje se nisu razdvajale. Sve do tog prokletog dana.. Secam se..pucalo je i sevalo na sve strane... Ustala sam jako rano,moji tata i mama su vec bio budni. Nije mi bilo jasno sta se desava ali po licima svojih roditelja znala sam da nije dobro. U jednom trenutku cula sam samo tatine reci "Moramo ici". Mama je brzo pakovala stvari. Razmisljala sam gde li cemo.. gde su moje seke,gde su moji drugari...Telefon pocinje da zvoni....Ljudi zovu i organizje se odlazak...za Bosnu..
Odlazimo...Bombe padaju sa svih strana...Placem...sve moje ostaje tu...moji prijatelji,moja kuca,moja Sunja...moje srce...Prelazimo granicu,ne znajuci da se nikad vise necemo vratiti na nasu Baniju...Sutradan su ulice pune traktora,auta,autobusa...Na ulicama se cuje plac dece i kuknjava staraca...Kolona izbeglica je krenula...Svi putevi vode ka Srbiji...I ja sam u toj koloni...u autobusu mog tate...Usput nam neki ljudi dele hranu i pice...Kolone se ne pomeraju satima...Posle nekoliko dana ulazimo u Srbiju..Odmah na granici nas upucuju na razne strane......opet nas razdvajaju...Mi sa nekim prijateljima krecemo ka Vojvodini....Usput se zaustavljamo u Sapcu.Tu nam daju hranu i ostajemo da prespavamo u Sabackoj hali koja je tad bila kolektivni centar za izbeglice. Sledeci dan krecemo dalje...Sledeca stanica je Ruma...Spavamo u kuci nekih ljudi u Hrtkovcima,u ranu zoru policija nas izbacuje napolje...nastavljamo...Mrak nas hvata u jednom Backom selu...Dobri ljudi nas primise u svoje kuce i ugostise kao rodjene...Ostajemo tu...Nastavljam skolu...6.razred...deca mi se smeju jer ne znam Srpski...Ne zelim da idem u skolu,ne zelim tu da zivim,zelim nazad svojoj kuci medju svoje drugare...ali niko me ne pita sta zelim, moram da budem tu gde sam...Navikavam se polako,sticem prijatelje...ali posle godinu dana moji odlucise da se sele....Dolazim u Mitrovicu...I sve ispocetka...navikavanje,uklapanje,nova skola,novi ljudi....Ali snalazim se....Danas je to grad koji mi je u jako lepom secanju...tamo sam stekla prave prijatelje,isla u skolu,prvi put se zaljubila,tamo sam bila srecna...A onda opet selidba...Sabac...Opet ostavljam one koje volim i odlazim...U Sapcu srecem svoje drugare iz detinjstva,zivim zivot kakav bih zivela i na svojoj Baniji,i srecna sam...opet...Tamo zavrsavam srednju skolu,postajem punoletna,nalazim posao i napokon odlucujemo tu da se skrasimo...Bilo je tu i ljubavi,onih mladalackih,prolaznih...I jedna velika... ali sve sto je lepo ima i kraj pa tako i to.Moja ljubav odlazi svojim putem,a ja nastavljam svoj zivot onako kako moram,bez njega... Posle nekliko godina se udajem,odlazim iz Sapca, tamo ostaju moji roditelji,moj brat i veliki deo mog srca ....
Sada sam hiljadama kilometara daleko od svoje Banije,od Mitrovice,od Sapca,od svojih dragih roditelja i voljenog brata...Ali srecna sam...srecna jer sam ziva i zdrava posle svega, jer uspela sam da pronadjem svoje drage seke Endrinu i Elenu ,svoje prijatelje iz detinjstva....Srecna sam i kad ponekad vidim neku sliku sa svoje Banije...Srecna sam sto imam moju Sladjanu koja mi je za kratko vreme postala jako vazna,koju volim kao sestru,koja mi je velika podrska u zivotu .Srecna sam i sto imam prijatelje poput Vlaste, Ivana i Mime i hvala im sto postoje...
Mnoge drage ljude sam izgubila izmedju ostalog i moju voljenu baku,ali zivim za njih i oni ce zauvek biti deo mene...i opet sam srecna sto sam ih imala i poznavala....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mojezvezdanonebo.forumotion.net
 

Jedna stranica iz mog dnevnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

 Similar topics

-
» Jedna "mala", ali fina kolekcija odabranih maketa
» Osobna stranica-Hungary

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Zvezdano nebo ::  :: -